Poput mehanizovanih vilica i novi robot koji žvaće služiće da se ispita kakav danak griženju plaćaju najnoviji materijali za veštačke zube.

Mašina projektovana na Univerzitetu u Bristolu ima šest stepeni slobode kretanja. Time je postala mnogo sličnija našim vilicama i zubima u odnosu na prethodne simulatore žvakanja.

Dento-Munch (zubogriz) kao vodič za svoje kretnje koristi informacije dobijene snimanjem stvarnog ljudskog grickanja.

„U stanju smo da uzimamo stvarne ljudske podatke — silu ugriza i veličine pokreta — i prosleđujemo ih žvaćućem robotu koji potom radi isto što i mi“, rekao je Danijel Rabe, mašinski inženjer i postdoktorant u Bristolu.

Ovo je izuzetno važno, jer iako zubari koriste razne vrste materijala za krunice, veštačke zube i mostove, teško je simulirati složena naprezanja kojima su izloženi dok se hrana žvaće.

Tim zubara i inženjera radi na ovom robotu već nekoliko godina, ali ga je prvi put javno predstavio u utorak na letnjoj naučnoj izloži Kraljevskog društva u Londonu. Danijel Rabe i njegove kolege predsatviće svoj akademski rad o performansama robota i na konferenciji zubara u septembru.

Mada su ljudi dosta naučili o gleđi, tvrdom spoljašnjem omotaču zuba, dentin, koji sačinjava unurašnjost zuba, mnogo je složeniji i ne može se savršeno emulirati. Zbog toga se koriste materijali koje poznajemo bolje: zlato, cementi, biljne smole, porcelani.

Naučnici mere osobine tih materijala izvan usta i ispituju ih u različitim uslovima, ali to ume da bude spor proces. Kako saznati da li će taj materijal izdržati jedinstveno okruženje ljudskih usta? Robot bi, ukoliko bude mogao da simulira milione zagrižaja, mogao da ubrza ispitivanje novih zubnih materijala.

Dento-Munch ima šest pokretača koji mu omogućavaju da izvodi realistične pokrete žvakanja. Što je još bolje, ima i komoru s veštačkom pljuvačkom da bi što bolje simulirao „ljudsko oralno okruženje“. Pošto to okruženje ne bi bilo kompletno bez osnovnog razloga zbog kojeg ljudi žvaću, a to je hrana, robot prihvata različite vrste materijala koje će da krcka i melje. Čime će se hraniti zavisi od toga za kakva su sve habanja istraživači zainteresovani.

Vest postavljena: Thursday 02 July 2009 - 00:20:59  |  |

Život bi uskoro mogao da bude lakši milionima korisnika mobilnih telefona u Evropi.

Industrijski šefovi u Evropska komisija dogovorili su se da porade na punjaču tipa „jedna veličina za sve“. Deset kompanija – Nokia, Sony Ericsson, Apple, Motorola, Research in Motion, Samsung LG, NEC, Qualcomm i Texas Instruments pristale su da razviju novi punjač i potpisale dogovor.

Ovo znači da korisnici više neće morati da tragaju za pravim punjačem za svoj telefon, a smanjiće se i nepotreban otpad, jer su do sada čak i savršeno dobri punjači odbacivani kad bi se pojavio nov telefon.

Iako dogovor u ovaj fazi nije obavezujući već dobrovoljan, svejedno se očekuje da će se univerzalni punjač sa mikro USB priključkom pojaviti sledeće godine, ali moći će da se koristi samo s telefonima koji podržavaju USB razmenu podataka.

Kompanije uključene u projekat pokrivaju 90% evropskog tržišta mobilnih telefona tako da će promenama biti obuhvaćena većina od 350–400 miliona korisnika širom Evrope.

Trenutno se u Evropi koristi preko 30 vrsta punjača.

Evropski komesar za industriju, Ginter Ferhojgen, rekao je da bi u budućnosti voleo da vidi i univerzalni punjač koji bi pored navedenih mobilnih telefona mogao da puni i druge telefone, kamere, fotoaparate i prenosive računare.

Vest postavljena: Thursday 02 July 2009 - 00:17:56  |  |

Revolucija u muzičkoj industriji na portabl planu započeta je u Japanu 1. jula 1979. Sony je tog dana pre trideset godina predstavio kasetni muzički plejer Walkman i započeo revoluciju u elektronskoj industriji tako što je promenio način na koji ljudi uživaju u muzici.

Do njegove pojave jedini način da se u hodu uživa u sopstvenom izboru muzike bilo je nošenje većih i težih kasetofona. Walkman je za razliku od njih mogao da se okači o kaiš, stavi u torbicu ili gurne u džep.

Prvi Walkman, model TPS-L2, koštao je 33.000 jena u Japanu, a 200 dolara u SAD, ali je uprkos relativno visokoj ceni fantastično primljen. Sledeće 1980. godine dnevni list Wall Street Journal proglasio ga je „jednim od najpoželjnijih statusnih simbola“ i objavio da se u SAD na kupovinu čeka i po mesec dana zbog prevelikog broja narudžbina.

Walkman je imao nekoliko odlika koje su u ono vreme bile inovativne – dve utičnice za slušalice, nezavisno upravljanje jačinom zvuka u levom i desnom kanalu i veoma uočljivo dugme koje je utišavalo zvuk da bi se omogućio razgovor bez prekidanja muzike ili skidanja slušalica.

Dizajn i većina mehanike modela TPS-L2 bili su zasnovani na modelu TCM-100 koji se pojavio 1978, ali nije bio označen kao Walkman. Bio je kasetni snimač namenjen poslovnim ljudima i novinarima koji žele da snimaju audio odlomke dok se kreću. TPS-L2 je tu tehnologiju uveo na masovno tržište.

Uspeh proizvoda s imenom Walkman doveo je do toga da je to postala jedna od najpoznatijih robnih marki na svetu – mada je malo nedostajalo da se to nikada ne desi. Plašeći se da reč „Walkman“ nije prava engleska reč, Sony je u početku za američko tržište izabrao ime „Soundabout“ (izvedenu od reči walkabout), a za britansko „Stowaway“. Tek godinu dana kasnije, 1980, ime Walkman postalo je globalni brend.

U sledeće dve godine brzo su razvijeni i novi proizvodi. WM-2 uveden 1981. bio je stilski bolje rešen, delovao je modernije od modela TPS-L2 i izrađivan je u nekoliko boja. Do 1983, svega četiri godine posle pojave Walkmana, Sony je predstavio WM-20, koji je imao iste dimenzije kao i kaseta. Potom je 1994. linija Walkman dodatno proširena aparatom D-50, prvim CD Walkmanom.

Većim delom osamdesetih i devedesetih godina Sony je bio neprikosnoveni vladar u personalnom audio prostoru. Prodao je na milione Walkman plejera i bio standard s kojim su se poredili svi drugi proizvodi. Međutim, stvari su počele da se menjaju kad se pojavila digitalna muzika.

Sonyjev prvi Walkman koji je prihvatao digitalne datoteke, NW-MS7, pojavio se u Japanu u decembru 2000, a sledeće godine i u drugim delovima sveta. Taj proizvod je povezao Sonyjev format fleš memorije MemoryStick s njegovim formatom audio datoteka ATRAC i sistemom zaštite od kopiranja MagicGate. U to vreme Sony nije znao da će ta formula biti pogubna za Walkmanovo vodeće mesto na tržištu prenosivih audio aparata.

Pojava digitalne muzike nije donela pogodnost samo korisnicima već je istovremeno snizila i barijeru za ulazak na tržište plejera. Odjednom su kompanije koje pre toga nikada nisu napravile digitalni plejer mogle da uzmu nekoliko čipova, dodaju im dugmad i ekran – ili taj posao prepuste nekom tajvanskom ugovornim proizvođaču – i ponude svoj plejer.

Korisnici su počeli da skidaju muzičke datotetke s interneta ili ih prebacuju s kompakt diskova u format MP3, a broj kompanija koje su im nudile plejere postajao je sve veći. Sony je s druge strane zahtevao da korisnici MP3 datoteke pretvore u format ATRAC pre nego što se prebace na Walkman.

Appleov ulazak na tržište 2001. s plejerom iPod bio je prvi korak u vrlo brzom uklanjanju Sonyjevog brenda s mesta najpopularnijeg u portabl muzici.

Poslednjih godina Sony je pod rukovodstvom Hauarda Stringera nastojao da ponovo oživi svoju liniju Walkman i prodaja je počela da raste. U finansijskoj godini koja se završila u martu, Sony je uspeo da proda sedam miliona digitalnih muzičkih plejera Walkman, dok je 2006. prodao 4,5 miliona. U ovoj fiskalnoj godini očekuje da proda 6,3 miliona primeraka. Smanjenje je delom posledica slabe ekonomije.

Sonyjev najnoviji udarni model, NW-X1000, ima poništavač šuma, svetao ekran osetljiv na dodir, mobilnu televiziju i mogućnost krstarenja internetom i gledanja video snimaka sa YouTubea. Prodaje se na većini velikih tržišta i podržava ne samo Sonyjev format ATRAC već i MP3, Windows Media i Linear PCM, kao i video formate AVC, MPEG4 i WMV9.

Vest postavljena: Thursday 02 July 2009 - 00:13:43  |  |

Eunetova nova usluga „Internet roming“ je jeftino i jednostavno rešenje za ljude koji putuju u Crnu Goru i žele da pristupe internetu dok tamo borave.

Korisnik Euneta zahvaljujući ovoj usluzi troši sate sa svog korisničkog naloga. Potrebno je samo da prilikom boravka u Crnoj Gori dopuni uobičajenu proceduru povezivanja na internet sledećim podacima:

Domain Name Server (DNS): Primary: 195.66.160.1, Secondary: 195.66.160.2
Outgoing mail server (SMTP): mail.t-com.me
Incoming mail server (POP3): pop3.eunet.rs

Telefonski broj za modemski pristup bilo gde u Crnoj Gori je 19402.

Po uspostavljanju veze treba uneti korisničko ime sa sufiksom @eunet (ime@eunet) a potom i lozinku.

Internet roming mogu da koriste i korisnici T-com mreže, kad dođu u Srbiju.

Ukoliko ne možete da se povežete na internet, javite se tehničkoj podršci Interneta Crna Gora na telefon +382 1500. Tehnička podrška Euneta je na telefonu +381 11 202 36 36.

Vest postavljena: Thursday 02 July 2009 - 00:09:57  |  |

Agencija Communis dobila je PRVU NAGRADU za TV spot "Aqua Viva - Jelena Janković" u kategoriji sportski TVC na Prvom Beogradskom međunarodnom FICTS Festivalu – FESTIVALU SPORTSKOG FILMA, VIDEA I TV PROGRAMA. Nagradu – statuu beogradskog pobednika primio je Aco Bošković, reditelj i direktor produkcije.

Organizatori ovog Festivala su Fond sporta i olimpizma (Fond za razvoj i promociju kulturno istorijskih dobara iz oblasti sporta i olimpizma), Olimpijski komitet Srbije i Jugoslovenska kinoteka, a Festival je održan pod pokroviteljstvom Međunarodne federacije za sportski film i televiziju (FICTS) i Svetske asocijacije Olimpijaca (WOA). Partner je Udruženje sportskih novinara Srbije.


Vest postavljena: Thursday 02 July 2009 - 00:06:55  |  |